Ево неколико важних тачака које треба узети у обзир у вези са инертношћу графитних електрода:
Хемијска стабилност: Графит је генерално стабилан и инертан у многим условима. Не реагује значајно са већином киселина или база, што га чини погодним за различите хемијске процесе. Међутим, може да реагује под одређеним условима, посебно на високим температурама и у присуству оксидационих агенаса.
Оксидација: На повишеним температурама (обично изнад 400 степени или 752 степена Ф), графит може да оксидира када је изложен кисеонику. Ова оксидација може довести до деградације материјала електроде, стварајући угљен-диоксид или угљен-моноксид. Дакле, у оксидативним срединама, графитне електроде нису инертне.
Услови животне средине: У редукционим атмосферама или инертним гасовима (попут аргона или азота) на високим температурама, графит може показати већу инертност у поређењу са реактивнијим материјалима. Међутим, инертност је условљена околним окружењем.
Електрохемијске реакције: У електрохемијским применама, графитне електроде могу да учествују у реакцијама. На пример, у апликацијама електролизе или батерија, они могу или изгубити или добити електроне, што указује на реактивност, а не на инертност у тим контекстима.
Термичка стабилност: Графит има одличну термичку стабилност, омогућавајући му да издржи високе температуре без топљења. Међутим, његово термичко понашање под одређеним условима (као што је излагање оксидирајућим срединама) може довести до реакција.
